KAKO BITI MODEL U MILANU?
U Milanu se nalaze najznačajnije modne kuće, ne samo italijanske, već i svetske. Najprestižniji izlažu na Milan Fashion Weeku i kriterijumi u izgledu modela, za ovo tržište su jasni i striktni. Naravno da postoje izuzeci, ali njihov broj je zanemarljivo mali.
|
Biti model znači biti angažovan na poslovima modela, a što je neko bolji model to su veće šanse da radi na vodećim tržištima za najprestižnije klijente na svetu. Na tržištima poput Milana, Pariza, Njujorka, Londona, Tokija rade samo najbolji modeli. Međutim, svake sezone na ova tržišta dolaze hiljade novih lica, naročito u Milano, ali to ne znači da svako ko se u sezoni nađe na tržištu sigurno dobije i posao. Mnoga nova lica, iako imaju veliki potencijal u modelingu, na žalost ne postignu ništa jer odlaze nespremni na ova tržišta na kojima je konkurencija velika i neophodno je dobro se pripremiti za ono šta modela tamo čeka.
Udarne sezone su za vreme fashion weeka (od januara do početka marta i od septembra do novembra), a van sezone daleko manji broj modela boravi na tržištu, uglavnom za komercijalne poslove. Za muške modele udarna sezona je i za vreme Milano Moda Uomo (fashion week za muške kolekcije). Poslovi na kojima su angažovani modeli su showroom, fitting, modne revije, prezentaije, fotografisanja za kataloge, reklame, lookbookove, magazine itd. Italijansko tržište ima svoja izdanja vodećih modnih magazina, a neka originalna italijnska izdanja poznata su širom sveta. Neki od tih magazina su: VOGUE, L'UOMO, GRAZIA, ELLE, COSMOPOLITAN, AMICA, L'OFFICIELE, GIOIA, VANITY FAIR, FAIR, MARIE CLAIRE itd. |
Agencije stalno regrutuju nove modele iz celog sveta i pomažu im u njihovom "lansiranju". Međutim, izuzetno je važno kako se model predstavi na kastingu za klijente. Svaki kasting donosi novo iskustvo i potrebno je učiti iz svojih grešaka, ugledati se na uspešne modele koji već rade na tom tržištu. Međutim, izuzetno je važno, a to malo ko zna, izbegavati na kastinzima "models talk" priče, jer ne znači da svaki model koji se zadesio na kastingu ima i tačne informacije i jasno shvatanje toga kako svet modelinga funkcioniše. Agencija koja vas zastupa, ima samo najbolje poslovne interese sa vama i njima se obratite za sva pitanja i nejasnoće.
Čekanje na kastinzima može trajati satima, a modeli su posmatrani od momenta kada su ušli u prostoriju. Neprimereno ponašanje dovodi do toga da vas klijent neće angažovati. Preglasno pričanje, smejanje, smorenost, pogrbljenost, nezainteresovanost, pospanost i td. nisu poželjni na kastingu.
Čekanje na kastinzima može trajati satima, a modeli su posmatrani od momenta kada su ušli u prostoriju. Neprimereno ponašanje dovodi do toga da vas klijent neće angažovati. Preglasno pričanje, smejanje, smorenost, pogrbljenost, nezainteresovanost, pospanost i td. nisu poželjni na kastingu.
Hvala našoj dragoj Dunji Radičević za ovu fotografiju, sa kastinga za posao za modele.
Da bi neko postao uspešan model na haotičnom tržištu poput Milana, na kojem ima previše modela, mora pre svega imati proverenu i iskusnu matičnu agenciju koja će ga plasirati u, za njega u tom momentu, najbolju agenciju u Milanu. Za vreme svog boravka na tržištu, ako se nekome posreći da bude u pravo vreme na pravom mestu, to je šansa koja se dobija samo jednom i to je jedina prekretnica ka uspehu ili ka prosečnoj karijeri. Lepota, umeće poziranja, catwalk, adekvatne mere - to se sve podrazumeva da svaki model, koji želi uspešno da radi, ima i ume, ali kastinzi su mesto na kojem se pojavljuje stotine "savršenih" devojaka.
Modeli početnici često prave greške koje ih koštaju karijere. Neodlasci na kastinge, neprofesionalno ponašanje na angažovanjima, nedostatak komunikacije sa bukerima i izlasci sa PRevima u klubove najveće su greške koje su upropastile mnoge potencijalne karijere. Neki bi rekli da je to lakši put, ali za uspeh u modelingu ne postoji lakši ili teži put - postoji samo jedan put! Matična agencija modela je presudna u prirpemama, razvoju i upravljanju karijerom modela.
Modeli početnici često prave greške koje ih koštaju karijere. Neodlasci na kastinge, neprofesionalno ponašanje na angažovanjima, nedostatak komunikacije sa bukerima i izlasci sa PRevima u klubove najveće su greške koje su upropastile mnoge potencijalne karijere. Neki bi rekli da je to lakši put, ali za uspeh u modelingu ne postoji lakši ili teži put - postoji samo jedan put! Matična agencija modela je presudna u prirpemama, razvoju i upravljanju karijerom modela.
|
U Milanu se nalaze najznačajnije modne kuće, ne samo italijanske, već i svetske. Najprestižniji izlažu na Milan Fashion Weeku i kriterijumi u izgledu modela, za ovo tržište su jasni i striktni. Naravno da postoje izuzeci, ali njihov broj je zanemarljivo mali.
Agencije u Milanu traže modele čiji obim kukova ne prelazi 90cm, minimalne visine 174cm (retko) odnosno 176-180cm (najčešće). Komercijalni tip modela za ovo tržište podrazumeva prelep lik, negovanu kožu, savršene zube i građu adekvatnu za lingerie modeling. U milanu posluje mnogo agencija. One najbolje uvezane su u svoju asocijaciju i razmenjuju informacije i trude se da poslovanje učine boljim. Najboljih agencija ima oko 20, a sve ostale agencije, iako se nalaze na čuvenom milanskom tržištu, nisu dovoljno dobre i treba izbegavati saradnju sa njima. Nikome ne bi smelo da bude cilj da po svaku cenu "bude model u Milanu", jer je bolje vreme, novac i trud usmeravati na nešto drugo, u čemu bi mogli biti zaista uspešni u životu. Za modele iz Srbije, ograničavajući faktor, za rad na ovom tržištu je broj dana koje model može da provede na teritoriji EU. Između Srbije i Italije postoji sporazum protiv dvostrukog oporezivanja. |
|
Agencije avansno finansiraju troškove za modele, koje model otplaćuje kroz svoja angažovanja. Pod to spadaju troškovi avionske karte, smeštaja (koji je skup i uspešni modeli sami sebi iznajmljuju stan u kojem žive), nedeljni džeparac. Za muške modele je malo drugačija situacija što se tiče avansnog finansiranja, ali ako ste dobar model, svaki dogovor je moguć.
U zavisnosti od rasporeda u bukingu modela, modeli se najčešće zadržavaju u Milanu od 7 (ako nakon milanskog fashion weeka imaju angažovanje na sledećem) do 45-60 dana, u zavisnosti od dobijenih poslova (za showroom model može biti angažovan čitav mesec ili duže).
U zavisnosti od rasporeda u bukingu modela, modeli se najčešće zadržavaju u Milanu od 7 (ako nakon milanskog fashion weeka imaju angažovanje na sledećem) do 45-60 dana, u zavisnosti od dobijenih poslova (za showroom model može biti angažovan čitav mesec ili duže).
MODELING U MILANU - NEKAD I SAD
Modeling se promenio.
Vratimo se prvo u prošli vek.
Pre 80tih godina prošlog veka modeling je bio slabo plaćen i većini ljudi nepoznat posao. Nije se mnogo ni razmišljalo ni znalo o tome šta se dešava iza kamere ili piste. Modeling postaje popularan sve više i više, počevši od osamdesetih godina, što je i logično jer je tada došlo do velikih društvenih i tehnoloških promena koje su se dešavale mnogo brže nego ranije. Devedesete su se, logično, nadovezale i sa pojavom fenomena Supermodela u devedesetim godinama modeling potpuno izlazi iz anonimnosti na globalnom nivou.
Najpopularniji i najpoznatiji termin koji je u vezi sa modom i modelingom je, svakako, FASHION WEEK (nedelja mode). Daleko poznatiji od, recimo, showroom ili look book termina. To je i logično, jer privlači najviše medijske pažnje, događa se dva puta godišnje i osim četiri najveća svetska fashion weeka, iz godine u godinu gotovo u svakoj zemlji se organizuje fashion week.
Sam koncept fashion weeka potiče iz Pariza. Želja je bila da se na jednom mestu, u isto vreme objedine modne kolekcije i predstave buyerima (zvaničan naziv nije sadržao "fashion week"). Prvi zvanični ikada održan fashion week, održan je u Njujorku 1943.godine, kao kontrateža pariskoj modi. To je bilo ujedno i prvi put da se reč FASHION WEEK upotrebila u opisu događaja - NEW YORK FASHION WEEK.
Najvažniji, najveći i najprestižniji fashion weekovi na svetu se održavaju u Njujorku, Londonu, Milanu i Parizu. Potrebno je poznavati istoriju mode da bi se bolje razumelo zašto su baš ova četiri vodeći na svetu. Na njima se predstavljaju buduće kolekcije, uvek nekoliko meseci unapred kako bi mediji i bajeri znali šta da očekuju u narednoj sezoni. Tako se na FW u februaru i martu predstavljaju kolekcije za jesen/zimu, a u septembru i oktobru kolekcije za proleće/leto naredne godine.
Zbog ovih događaja, u ove gradove se dva puta godišnje skuplja hiljade modela sa istim ciljem. Proći na kastingu i dobiti posao. Na ovim tržištima modeli imaju priliku da budu angažovani za najveća modna imena i da njihova karijera krene, odnosno nastavi uzlaznom putanjom.
Pre 80tih godina prošlog veka modeling je bio slabo plaćen i većini ljudi nepoznat posao. Nije se mnogo ni razmišljalo ni znalo o tome šta se dešava iza kamere ili piste. Modeling postaje popularan sve više i više, počevši od osamdesetih godina, što je i logično jer je tada došlo do velikih društvenih i tehnoloških promena koje su se dešavale mnogo brže nego ranije. Devedesete su se, logično, nadovezale i sa pojavom fenomena Supermodela u devedesetim godinama modeling potpuno izlazi iz anonimnosti na globalnom nivou.
Najpopularniji i najpoznatiji termin koji je u vezi sa modom i modelingom je, svakako, FASHION WEEK (nedelja mode). Daleko poznatiji od, recimo, showroom ili look book termina. To je i logično, jer privlači najviše medijske pažnje, događa se dva puta godišnje i osim četiri najveća svetska fashion weeka, iz godine u godinu gotovo u svakoj zemlji se organizuje fashion week.
Sam koncept fashion weeka potiče iz Pariza. Želja je bila da se na jednom mestu, u isto vreme objedine modne kolekcije i predstave buyerima (zvaničan naziv nije sadržao "fashion week"). Prvi zvanični ikada održan fashion week, održan je u Njujorku 1943.godine, kao kontrateža pariskoj modi. To je bilo ujedno i prvi put da se reč FASHION WEEK upotrebila u opisu događaja - NEW YORK FASHION WEEK.
Najvažniji, najveći i najprestižniji fashion weekovi na svetu se održavaju u Njujorku, Londonu, Milanu i Parizu. Potrebno je poznavati istoriju mode da bi se bolje razumelo zašto su baš ova četiri vodeći na svetu. Na njima se predstavljaju buduće kolekcije, uvek nekoliko meseci unapred kako bi mediji i bajeri znali šta da očekuju u narednoj sezoni. Tako se na FW u februaru i martu predstavljaju kolekcije za jesen/zimu, a u septembru i oktobru kolekcije za proleće/leto naredne godine.
Zbog ovih događaja, u ove gradove se dva puta godišnje skuplja hiljade modela sa istim ciljem. Proći na kastingu i dobiti posao. Na ovim tržištima modeli imaju priliku da budu angažovani za najveća modna imena i da njihova karijera krene, odnosno nastavi uzlaznom putanjom.
Kada pričamo o Milanu i popularnosti modelinga, moramo početi od događaja koji ga je lansirao na nivo svetske popularnosti, a to je VERSACE revija na kojoj su se pojavili Supermodeli devedesetih. To nikako ne znači da modeling pre toga nije postojao u Milanu, svakako da jeste, ali nije bio ni približno interesantan kao nakon toga.
Zapravo, u Milano su oduvek odlazili mladi modeli, koji još nisu poznati. Oni uglavnom ništa ne znaju o poslu, a ni o istoriji posla, ne poznaju pravila, tumaraju kao "muve bez glave", međusobno se odmeravaju i kao da se takmiče ko će pre piti skup šampanjac i bogato se udati. Potpuno pogrešno!! Mladi, neiskusni wannabe modeli laka su meta prevaranata. Milano je uvek bio tržište na kojem se lovilo u mutnom. Agenti, fotografi, a zapravo predatori, često su bili povezani sa mafijom. U poslu su bili prvenstveno zbog sexa, mladih žena i provoda. Milano je zaista bio najgori. Wannabe modeli su dočekivani skupim kolima na aerodromu, zasipani ružama i kokainom... Ni M od modelinga. Ali neznalicama je lako manipulisati.
Na vrhu modelinga devdesetih godina bile su Sindi, Naomi, Kristi, Klaudia (itd - Supermodeli 90tih). Vrh je zaista neverovatno sjajan i glamurozan, ali to je iluzija ovog posla. Mnoge devojke željne slave i novca ulaze u modeling potpuno nepripremljene i spremne na sve. Čak je i osnivač čuvene svetske agencije ELITE -Džon Kazablankas u posao ušao zbog žena i sexa. Čak i on koji je otkrio buduća velika imena u modelingu, tražio je žene koje vole provod, sex i zabavu. On je voleo mlade žene, duge noge i provod.
Wannabe modeli, manjkavog izgleda, koji nikada ne bi mogli ostvariti veći uspeh, živele su u iluziji da će ih moćni ljudi progurati, i sve su želele da dođu kući i da kažu kako su postale TOP modeli. Sindi Kraford je izjavila da je veoma srećna što sa 16 godina nije morala ići u Milano kao model. Ajlin Ford (osnivač modne agencije FORD, postavila je temelje savremenog poslovanja u modelingu, "očistila"obraz modelima i postavila poslovne i moralne standarde) nije odlazila u Milano, nije ga volela jer se modeling koristio kao paravan za iskorišćavanje devojaka.
Zapravo, u Milano su oduvek odlazili mladi modeli, koji još nisu poznati. Oni uglavnom ništa ne znaju o poslu, a ni o istoriji posla, ne poznaju pravila, tumaraju kao "muve bez glave", međusobno se odmeravaju i kao da se takmiče ko će pre piti skup šampanjac i bogato se udati. Potpuno pogrešno!! Mladi, neiskusni wannabe modeli laka su meta prevaranata. Milano je uvek bio tržište na kojem se lovilo u mutnom. Agenti, fotografi, a zapravo predatori, često su bili povezani sa mafijom. U poslu su bili prvenstveno zbog sexa, mladih žena i provoda. Milano je zaista bio najgori. Wannabe modeli su dočekivani skupim kolima na aerodromu, zasipani ružama i kokainom... Ni M od modelinga. Ali neznalicama je lako manipulisati.
Na vrhu modelinga devdesetih godina bile su Sindi, Naomi, Kristi, Klaudia (itd - Supermodeli 90tih). Vrh je zaista neverovatno sjajan i glamurozan, ali to je iluzija ovog posla. Mnoge devojke željne slave i novca ulaze u modeling potpuno nepripremljene i spremne na sve. Čak je i osnivač čuvene svetske agencije ELITE -Džon Kazablankas u posao ušao zbog žena i sexa. Čak i on koji je otkrio buduća velika imena u modelingu, tražio je žene koje vole provod, sex i zabavu. On je voleo mlade žene, duge noge i provod.
Wannabe modeli, manjkavog izgleda, koji nikada ne bi mogli ostvariti veći uspeh, živele su u iluziji da će ih moćni ljudi progurati, i sve su želele da dođu kući i da kažu kako su postale TOP modeli. Sindi Kraford je izjavila da je veoma srećna što sa 16 godina nije morala ići u Milano kao model. Ajlin Ford (osnivač modne agencije FORD, postavila je temelje savremenog poslovanja u modelingu, "očistila"obraz modelima i postavila poslovne i moralne standarde) nije odlazila u Milano, nije ga volela jer se modeling koristio kao paravan za iskorišćavanje devojaka.
Danas, u Milanu, postoji mnogo mogućnosti za karijeru modela. Od komercijalnih fotografisanja, modnih revija, showroomova, pa sve do PR (party promoters - nije modeling, ali je posao u kojem se traže ljudi atraktivnog izgleda. NIJE deo modelinga, ali se često brka. NIJE put do uspeha u modelingu. NEMA NIKAKVE VEZE SA MODELINGOM, niti sa važnim klijentima. Hosting poslovima, poslovima na sajmovima pribegavaju devojke kojima je potreban novac da pokriju troškove skupog života u velikom gradu, ili im je potrebno da novac zarade brzo. To nije ništa neobično, ovih poslova ima svuda, na svakom sajmu npr. Međutim, to nije taj pravi modeling- nijedan ozbiljan klijent neće u svoju kampanju staviti običnu devojku. Možete li da zamislite devojku iz GUCCI kampanje kako se valja po haubi nekog automobila na sajmu? Mmm, pa i ne bas!)
Svakog dana u Milano stiže mnogo novih lica, koji ulaze u milanske agencije sa željom da u modelingu doguraju što dalje i što više. Na godišnjem nivou ovo je cifra od nekoliko hiljada ljudi. Agencije nikome ne mogu obećati posao, ali su ključna karika za dobijanje istog. Agenti u agencijama procenjuju modela na osnovu fizičkog izgleda i personalitija koji je posao ili klijent najbolji za modela. Međutim, da bi se snovi ostvarili potrebno je mnogo napornog rada. Samo mali procenat će daleko dogurati, jer da bi neko postao TOP model potrebno je mnogo više od lica anđela. Lice od milion dolara je veoma retko, a uz to neće biti zvezda onaj ko nema najbolje ponašanje. Loš imidž se ne može popraviti i sa time se niko u ovoj industriji ne igra. Većina dobrih modela nema nikakvih dodira sa lošim agentima. Samo dobri agenti mogu imati dobre klijente, jer je sve povezano u jednu logičnu celinu.
Mnoga lica koja su počela u Milanu postigla su svetsku slavu i uspeh. Međutim, oko polovine onih koji se pojavljuju na pistama za najpoznatije modne kuće, ne opstanu duže od jedne sezone. Industrija se surova i stalno se menja. Za uspeh je potrebno vreme - neko počne odmah da radi, a nije neobično ni da se pokušava po nekoliko sezona pre nego što se stvari pokrenu sa mrtve tačke. Tu mnogi odustanu. Na žalost, misle da znaju sve ili mnogo o modelingu na osnovu (neuspešnih) 45 dana provedenih u Milanu. Zato je jako važno ne uzimati za ozbiljno razne blogere, vlogere, jutjubere koji žele da privuku pažnju na sebe pričajući (a nemajući pojma) o temi koja privlači pažnju i interesovanje mnogih (modeling).
Milano je najlakše tržište za početnike. Blizu je, konkurencija je velika, ali nije preterano oštra. Ima posla, ima klijenata iz raznih oblasti - od modnih časopisa do manje poznatih lokalnih brendova. Troškovi života nisu ni blizu veliki kao , recimo, u Londonu. Agenti su spremni da investiraju vreme, znanje, živce i novac u nova lica i znaju da je svaka ta investicija "kocka", naročito jer oko 20% modela ostane u dugu. Stići u Milano, provesti u njemu mesec-dva-tri ne znači i uspeh u modelingu. Odlazak u Milano sam po sebi nije uspeh. Uspeh u poslu se meri novcem i značajem klijenata sa kojima se sarađuje. Iako je najlakše evropsko tržište za modele, Milano je takođe i vodeće evropsko tržište u kojem se najviše prepliću pravi modeling i ono što mu samo nalikuje. Modeli koji odlaze u Milano moraju biti spremni da se odupru izazovima da krenu pogrešnim putem. To ima veze i sa kućnim vaspitanjem i ličnim opredeljenjem, ali jako velika uloga je i uloga matične agencije koja sprema modele na prve korake u modelingu i pomaže im na putu izgradnje profesionalne karijere.
Svakog dana u Milano stiže mnogo novih lica, koji ulaze u milanske agencije sa željom da u modelingu doguraju što dalje i što više. Na godišnjem nivou ovo je cifra od nekoliko hiljada ljudi. Agencije nikome ne mogu obećati posao, ali su ključna karika za dobijanje istog. Agenti u agencijama procenjuju modela na osnovu fizičkog izgleda i personalitija koji je posao ili klijent najbolji za modela. Međutim, da bi se snovi ostvarili potrebno je mnogo napornog rada. Samo mali procenat će daleko dogurati, jer da bi neko postao TOP model potrebno je mnogo više od lica anđela. Lice od milion dolara je veoma retko, a uz to neće biti zvezda onaj ko nema najbolje ponašanje. Loš imidž se ne može popraviti i sa time se niko u ovoj industriji ne igra. Većina dobrih modela nema nikakvih dodira sa lošim agentima. Samo dobri agenti mogu imati dobre klijente, jer je sve povezano u jednu logičnu celinu.
Mnoga lica koja su počela u Milanu postigla su svetsku slavu i uspeh. Međutim, oko polovine onih koji se pojavljuju na pistama za najpoznatije modne kuće, ne opstanu duže od jedne sezone. Industrija se surova i stalno se menja. Za uspeh je potrebno vreme - neko počne odmah da radi, a nije neobično ni da se pokušava po nekoliko sezona pre nego što se stvari pokrenu sa mrtve tačke. Tu mnogi odustanu. Na žalost, misle da znaju sve ili mnogo o modelingu na osnovu (neuspešnih) 45 dana provedenih u Milanu. Zato je jako važno ne uzimati za ozbiljno razne blogere, vlogere, jutjubere koji žele da privuku pažnju na sebe pričajući (a nemajući pojma) o temi koja privlači pažnju i interesovanje mnogih (modeling).
Milano je najlakše tržište za početnike. Blizu je, konkurencija je velika, ali nije preterano oštra. Ima posla, ima klijenata iz raznih oblasti - od modnih časopisa do manje poznatih lokalnih brendova. Troškovi života nisu ni blizu veliki kao , recimo, u Londonu. Agenti su spremni da investiraju vreme, znanje, živce i novac u nova lica i znaju da je svaka ta investicija "kocka", naročito jer oko 20% modela ostane u dugu. Stići u Milano, provesti u njemu mesec-dva-tri ne znači i uspeh u modelingu. Odlazak u Milano sam po sebi nije uspeh. Uspeh u poslu se meri novcem i značajem klijenata sa kojima se sarađuje. Iako je najlakše evropsko tržište za modele, Milano je takođe i vodeće evropsko tržište u kojem se najviše prepliću pravi modeling i ono što mu samo nalikuje. Modeli koji odlaze u Milano moraju biti spremni da se odupru izazovima da krenu pogrešnim putem. To ima veze i sa kućnim vaspitanjem i ličnim opredeljenjem, ali jako velika uloga je i uloga matične agencije koja sprema modele na prve korake u modelingu i pomaže im na putu izgradnje profesionalne karijere.
