FAST FASHION, ZAGAĐENJE I ODRŽIVA (SUSTAINABLE) MODA

Ako misliš da ovo nema veze s tobom, u zabludi si...

​Potrošačko društvo u kojem živimo, mogućnost da kupimo puno svega jeftinog, povećan broj malih i velikih brendova, proizvodnja brze mode, kupovina novog, novog, novog, bacanje neprodatog, jedva nošenog i tako dalje, doveli su do nastanka ogromnih deponija garderobe. Za ovo su jednako krivi proizvođači koliko i kupci, odnosno potrošači. 

Veliki brendovi, poput H&M (ali ne samo oni) utiču na povećanje svesti potrošača o ovom problemu. U H&M prodavnicama možete svoju staru graderobu zameniti za vaučer sa popustom za sledeću kupovinu. I ne samo to, plan H&M je da u skorijoj budućnosti budu potpuno GREEN!  Vlade velikih zemalja uvode kontrolu nad proizvodnjom velikih brendova. Luksuzna roba trebalo bi da traje doživotno, između ostalog, zato toliko i košta (za razliku od jeftinih proizvoda koji se prave od jeftinih materijala). Novost je da će se u skorijoj budućnosti plaćati poseban porez na upotrebu i proizvodnju stvari od materijala koji nisu biorazgradivi i koji zagađuju životnu sredinu. 

Uticaj brze mode (fast fashion) nije samo na životnu sredinu, već i na život i rad ljudi zaposlenih u industriji. Pogledajte film TRUE COST (može se naći na YT i NETFLIXU).

Svake godine se proizvede oko 150 milijardi komada garderobe. Od toga se oko 300 hiljada tona baci! Jeziv trend koji  se najbolje vidi na instagramu je da se garderoba samo jednom obuče i posle toga odbacuje, jer sve u čemu se neko već fotografisao za instagram, nije više dovoljno dobro i ne sme da se ponavlja. Krajnje je vreme da se ljudi zamisle kome daju lajkove! ​

​Što se luksuzne robe tiče, statistika nije mnogo bolja. Svake godine se proizvede više destina hiljada tona proizvoda a čak 87% završi na otpadu. Sad se većina zapita zašto se baca, zašto se ne snizi cena i jednostavno proda, kada su luksuzni proizvodi uvek poželjni i mnogi bi bili spremni da plate skupu, ali nižu cenu. Odgovor na ovo pitanje zahteva sagledavanje šire slike. Ukoliko bi se luksuzni proizvodi prodavali jeftinije, došlo bi do velikog prometa ovih proizvoda na crnom tržištu, što dalje može dovesti do nekontrolisanog toka novca i finansiranja organizovanih kriminalnih grupa ili terorizma. 

Često se čovek zapita zašto se jednostavno ne spale deponije bionerazgradivog otpada (dugmići, cibzari, sintetički materijali...) ? Osim što je, takođe, štetno po okolinu, mora postojati neko razumnije rešenje i moramo ga pod hitno naći i primeniti.  

Mladi dizajneri već više od deceniju vode računa i trude se da njihova moda ne bude deo problema. Iako žive od svog rada, a to je proizvodnja garderobe i modnih dodataka, trude se da budu etični u trci za lepim izgledom. Upotreba prirodnih materijala, izrada kvalitetnijih proizvoda koji će duže trajati, akcije za podsticanje reciklaže i slično, samo su neki načini kojima se služe oni kojima je zaista stalo da se nešto promeni. 

PARIZ, kao jedan od vodećih modnih centara na svetu ima plan da postanu zeleni u potpunosti i da im se do 2024. priključi i PFW. Podršku imaju od strane Haute Couture federacije i LVMH grupe. 

Stella McCartney, Nike, Burberry samo su neki od brendova koji su se priključili inicijativi da moda postane zelena. Stella McCartney je uvela resell platformu na kojoj se za svaki proizvod (tog brenda) koji je stavljen na preprodaju dobija vaučer od 100 funti za novu kupovinu.

Budućnost nam verovatno donosi sve veću upotrebu polovne garderobe. Pretpostavlja se da će za 10 godina kupovina second hand odeće biti veća od kupovine nove garderobe. Naročito u razvijenim zemljama. Siromašne zemlje će tek kasnije preuzeti ovaj model ponašanja, što je paradoksalno, jer je second hand garderoba jeftinija od nove. Međutim, potrošači u siromašnim zemljama su skloniji kupovini novih stvari kako bi na taj način izgledali bogatije. ​

Promene u modnoj industriji se već osete. Amerikanci sve manje novca troše na garderobu, a sve više na putovanja i tehnologiju. Takođe, zbog povećanja fast fashion prodajnih objekata (H&M, ZARA, Forever 21...) konkurencija na tržištu se drastično menja i mnogi su prinuđeni da zatvore svoje maloprodaje. Većina ih prelazi na online platforme za prodaju kao i angažovanje influensera za promociju na društvenim mrežama. U Americi je u prošloj godini zatvoreno više od 8000 maloprodajnih objekata. Neki ovo nazivaju apokalipsom maloprodaje i strahuju zbog otpuštanja velikog broja radnika koji su u njima radili. Međutim, maloprodajni objekti SIGURNO neće u potpunosti nestati. Oni će dobiti novi oblik, a na nama je da sačekamo da vidimo kako će to izgledati.

Do tada, kada krenete u kupovinu, birajte garderobu od prirodnih materijala i kupujte samo ono što vam je zaista potrebno.
Mi stvaramo modele