****Znamo da vas ne mozemo spreciti, ali cemo vas najljubaznije zamoliti da ne kradete nase tekstove i da ih ne kopirate delimicno ili u celosti bez nase dozvole, pre svega jer to nije lepo, a zatim i jer zalazi u domen autorskih prava. Hvala :) **** Sve tekstove koje cemo objavljivati, prvenstveno, pisemo sa zeljom da informisemo sve one koji zele da se upuste u modeling da bismo dali svoj doprinos u borbi protiv prevara u modelingu, kojih u nasoj zemlji ima mnogo, kao i da bismo sva nova lica koja se upustaju u modeling pripremili na ono sta ih ceka. ****
Supermodeli devedesetih
Već na sam pomen ove teme, misli nam se svode na sledećih pet imena: Naomi, Sindi, Linda, Kristi I Klaudija. Pod uticajem kombinovane lepote, moći i uticaja navedenih imena ovih žena, početak ’90-ih donosi nam novo razdoblje u svetu modne industrije iz koga je skovana reč-SUPERMODEL.
Pre toga, modna industrija je bila svet dostupan i ‘’rezervisan’’ samo bogatoj i aristokratskoj eliti, ali kako su ovih pet žena stupile na modne piste širom sveta, kako su njihova imena sve češće pominjana u javnosti, došlo je do ‘’tektonskih’’ promena u svetu mode. Obične žene su pomerile svoje granice percepcije zahvaljujući supermodelima. Uz to, supermodeli su učinili da se promeni i način plasiranja luksuznih proizvoda i izbacile su u prvi plan novu vrstu slavne ličnosti.
Čuvena rečenica: ’’Mi ne ustajemo iz kreveta za manje od 10 000 dolara dnevno’’ odjeknula je poput ‘’atomske bombe’’, bila je pripisivana Lindi Evanđelisti i Kristi Tarlington, ali, u suštini, nebitno je koja ju je zapravo izgovorila. Već spomenuta nova dekada-početak ’90-ih donosi potpuni preokret u stavovima, što se jasno videlo na slici britanskog izdanja Voga iz januara 1990. godine, kada su se svih pet ženskih supermodela našle na naslovnoj stranici.
Pre toga, modna industrija je bila svet dostupan i ‘’rezervisan’’ samo bogatoj i aristokratskoj eliti, ali kako su ovih pet žena stupile na modne piste širom sveta, kako su njihova imena sve češće pominjana u javnosti, došlo je do ‘’tektonskih’’ promena u svetu mode. Obične žene su pomerile svoje granice percepcije zahvaljujući supermodelima. Uz to, supermodeli su učinili da se promeni i način plasiranja luksuznih proizvoda i izbacile su u prvi plan novu vrstu slavne ličnosti.
Čuvena rečenica: ’’Mi ne ustajemo iz kreveta za manje od 10 000 dolara dnevno’’ odjeknula je poput ‘’atomske bombe’’, bila je pripisivana Lindi Evanđelisti i Kristi Tarlington, ali, u suštini, nebitno je koja ju je zapravo izgovorila. Već spomenuta nova dekada-početak ’90-ih donosi potpuni preokret u stavovima, što se jasno videlo na slici britanskog izdanja Voga iz januara 1990. godine, kada su se svih pet ženskih supermodela našle na naslovnoj stranici.
Posle par meseci, bile su angažovane od strane Džordža Majkla u spotu za pesmu ‘’Freedom’’ ali, po oceni mnogih, najveći ‘’bum’’ dogodio se godinu dana kasnije. Cuveni Đani Versaće je napravio svojevrstan performans, do tada nevidjen u istoriji modne piste, kada je na istu poslao Sindi, Lindu, Naomi i Kristi zagrljene u jednostavnim haljinama različitih boja. Taj trenutak bio je vrhunac u karijerama supermodela, a i Versaće je profitirao iz svega toga, jer se njegova revija narednog dana našla na skoro svim naslovnim stranama novina u Italiji. Takodje, kružile su glasine da je ova revija koštala Versaćea 100 000 dolara samo za njih četiri.
Posle svega ovoga, usledilo je logično pitanje-šta je to supermodele učinilo tako popularnim?
Možda odgovor na to pitanje leži u mišljenjima različitih ljudi iz sveta modne industrije koji su saradjivali tada sa supermodelima, čije rečenice dosta svedoče o tome, pa tako direktor kozmetičke kuće MAC, Teri Barber, kaže: ’’One su bukvalno bile super žene. Linda je imala lice, Naomi telo, a Kristi klasičnu lepotu. Kada bi ih ‘’zalepili’’, dobili bismo savršenu ženu. Današnji modeli uvek imaju stilistu i art direktora na snimanju i oni kontrolišu sve. Supermodeli su same bile svoji stilisti i art direktori. Ja sam radio sa Lindom na jednoj od MAC kampanja, i ona je znala tačno šta da radi, čak štaviše, ja sam više naučio od nje nego ona od mene.’’
Devedesete su takodje bile vreme velikog pomaka u emancipaciji žena, a tome su doprineli i supermodeli, jer su žene shvaćene ozbiljno i ništa im nije moglo stati na put. Pre toga, žene su se ugledale na holivudske filmske zvezde i kraljevske porodice kako bi kopirale delić glamura.
Pojavom supermodela, njihove ikone su postale obične devojke, koje su svojom lepotom i moći inspirisale žene da budu hrabrije, ekonomski nezavisne i da više i napornije rade, kako bi sebi mogle priuštiti luksuz koji su videle na naslovnim stranama magazina. Ove tvrdnje potkrepljuju reči dopisnika za kanal 4 u Velikoj Britaniji, Šivona Kenedija: ’’Ovo je hranilo ekonomiju u smislu da su mladi, vodjeni brendom supermodela, počeli više pažnje posvećivati nezi tela, ishrani i noćnom životu, a ne samo po pitanju odeće.’’
Sve ove reči svedoče o njihovoj lepoti, ali nije samo lepota bila ta zbog koje bi ljudi zanemeli u njihovom prisustvu, već i njihov životni stil ,koji se u velikoj meri razlikovao od anonimnih modela pre njih. One su bile te koje su išle na najglamuroznije i najbolje žurke, pojavljivale su se u trač novinama i nikad nisu bile uslikane kad ne izgledaju perfektno. One nisu bile samo modeli-postale su ikone mode. Glamurozno su se i ponašale-kasnile su na snimanja, odbijale su da nose odeću koja im se ne svidja, birale su i diktirale sa kojim fotografima će saradjivati…One su tako promovisale sebe u brend koji je prodavao druge brendove. Primera radi, današnje devojčice jedva da imaju vremena za najobičniji sendvič tokom celodnevnog snimanja, a kamoli za ručak sa sve šampanjcem.
Ali, ono što je široku javnost najviše zaintrigiralo, bile su astronomske sume koje su supermodeli zaradjivali. Npr. Kristi Tarlington je imala ugovor sa Mejbilinom na 800 000 dolara za samo 12 dana rada godišnje, Sindi Kraford je imala preko tri miliona dolara vredan ugovor sa Revlonom. Nikada pre toga,modeli nisu bili toliko plaćeni.
Možda odgovor na to pitanje leži u mišljenjima različitih ljudi iz sveta modne industrije koji su saradjivali tada sa supermodelima, čije rečenice dosta svedoče o tome, pa tako direktor kozmetičke kuće MAC, Teri Barber, kaže: ’’One su bukvalno bile super žene. Linda je imala lice, Naomi telo, a Kristi klasičnu lepotu. Kada bi ih ‘’zalepili’’, dobili bismo savršenu ženu. Današnji modeli uvek imaju stilistu i art direktora na snimanju i oni kontrolišu sve. Supermodeli su same bile svoji stilisti i art direktori. Ja sam radio sa Lindom na jednoj od MAC kampanja, i ona je znala tačno šta da radi, čak štaviše, ja sam više naučio od nje nego ona od mene.’’
Devedesete su takodje bile vreme velikog pomaka u emancipaciji žena, a tome su doprineli i supermodeli, jer su žene shvaćene ozbiljno i ništa im nije moglo stati na put. Pre toga, žene su se ugledale na holivudske filmske zvezde i kraljevske porodice kako bi kopirale delić glamura.
Pojavom supermodela, njihove ikone su postale obične devojke, koje su svojom lepotom i moći inspirisale žene da budu hrabrije, ekonomski nezavisne i da više i napornije rade, kako bi sebi mogle priuštiti luksuz koji su videle na naslovnim stranama magazina. Ove tvrdnje potkrepljuju reči dopisnika za kanal 4 u Velikoj Britaniji, Šivona Kenedija: ’’Ovo je hranilo ekonomiju u smislu da su mladi, vodjeni brendom supermodela, počeli više pažnje posvećivati nezi tela, ishrani i noćnom životu, a ne samo po pitanju odeće.’’
Sve ove reči svedoče o njihovoj lepoti, ali nije samo lepota bila ta zbog koje bi ljudi zanemeli u njihovom prisustvu, već i njihov životni stil ,koji se u velikoj meri razlikovao od anonimnih modela pre njih. One su bile te koje su išle na najglamuroznije i najbolje žurke, pojavljivale su se u trač novinama i nikad nisu bile uslikane kad ne izgledaju perfektno. One nisu bile samo modeli-postale su ikone mode. Glamurozno su se i ponašale-kasnile su na snimanja, odbijale su da nose odeću koja im se ne svidja, birale su i diktirale sa kojim fotografima će saradjivati…One su tako promovisale sebe u brend koji je prodavao druge brendove. Primera radi, današnje devojčice jedva da imaju vremena za najobičniji sendvič tokom celodnevnog snimanja, a kamoli za ručak sa sve šampanjcem.
Ali, ono što je široku javnost najviše zaintrigiralo, bile su astronomske sume koje su supermodeli zaradjivali. Npr. Kristi Tarlington je imala ugovor sa Mejbilinom na 800 000 dolara za samo 12 dana rada godišnje, Sindi Kraford je imala preko tri miliona dolara vredan ugovor sa Revlonom. Nikada pre toga,modeli nisu bili toliko plaćeni.
|
|
Medjutim, popularnost supermodela nije mogla trajati večno, jer kako obično biva, i drugi, poput glumica, pop-diva i ostalih slavnih ličnosti želeli su delić slave za sebe. Upravo, inspirisani supermodelima, počeli su se na neki način takmičiti za istu vrstu posla i vrlo brzo su počeli da preuzimaju primat od supermodela,o čemu možda najbolje svedoče reči nekadašanje urednice Meri Kler časopisa, Liz Džons: ’’Stavila sam Kristi Tarlington na naslovnicu 1999. godine i taj broj je propao, pa sam potom stavila Hajdi Klum - i taj broj je propao. Veoma brzo sam uvidela da samo Spajsice ili holivudske zvezde mogu da prodaju dovoljno primeraka.’’
Novi milenijum doneo je sa sobom novi način shvatanja mode i lepote, pa su obline i glamur supermodela pali u zaborav, jer je sada i mladjoj generaciji bilo dostupno da sebi priušti deo glamura kroz razne odgovarajuće aksesoare i tako bude ‘’hit point’’ od strane reklamnih agencija.
Ali,sada se taj uspostavljeni trend ponovo menja, usled aktuelne ekonomske krize koja je mnogo više pogodila mladju nego srednju generaciju, čiji su idoli bili upravo supermodeli. Povratak supermodela u velikom stilu-Klaudija Šifer kao zaštitno lice Alberte Ferreti, Salvatorea Fergama i Šanela.
Novi milenijum doneo je sa sobom novi način shvatanja mode i lepote, pa su obline i glamur supermodela pali u zaborav, jer je sada i mladjoj generaciji bilo dostupno da sebi priušti deo glamura kroz razne odgovarajuće aksesoare i tako bude ‘’hit point’’ od strane reklamnih agencija.
Ali,sada se taj uspostavljeni trend ponovo menja, usled aktuelne ekonomske krize koja je mnogo više pogodila mladju nego srednju generaciju, čiji su idoli bili upravo supermodeli. Povratak supermodela u velikom stilu-Klaudija Šifer kao zaštitno lice Alberte Ferreti, Salvatorea Fergama i Šanela.
|
|
Kristi Tarlington je u najnovijoj Luj Viton kampanji, dok je angažovanjem Linde Evanđeliste, L’Oreal vrlo značajno podigao nivo prodaje svojih proizvoda.
|
|
Tako je i Sidni Kraford, koja se zvanično povukla 2000.godine, pristala da bude zaštitno lice jedne moskovske robne kuće za novu sezonu.
|
|
|
Upravo reči Sidni Kraford najbolje dočaravaju koliko je već pomenuta srednja genercija uživala u ‘’comeback-u’’ supermodela: ’’Ljudi će potrošiti novac na poznato lice. Mi smo njihova generacija. U nesigurnim vremenima, žene su srećnije kada se asociraju sa nekim čije lice poznaju, umesto sa nekim mladim modelom čijeg se imena ne mogu setiti, niti im išta znači.’’
Ova teza ide u prilog tome da su današnji modeli samo kap u moru, neprepoznatljivi u gomili, jer supermodeli u velikoj meri izgledaju realističnije.
Ipak, iako postoji trend povratka supermodela, malo je verovatno da će ikada više dominirati modnim svetom, kao što su to činile tokom devedetih godina. Pored toga što su već starije žene, sve su zagazile u petu deceniju života, one više nemaju ni vremena za poziranje, jer su svoj zaradjeni novac uložile što u privatni biznis, što u nekretnine i na taj način zaradjuju i dalje ogromne sume novca.
Pojam SUPERMODELA kao što je dostigao svoj vrhunac, sada polako zalazi, ali, kao na početku, kada samo izgovorimo čuvenih pet imena, ona će zauvek ostati urezana glamurom i slavom kojima su zračili modnim pistama širom sveta.
Tekst: Nenad Škundrić
