Potrošačko društvo u kojem živimo, mogućnost da kupimo puno svega jeftinog, povećan broj malih i velikih brendova, proizvodnja brze mode, kupovina novog, novog, novog, bacanje neprodatog, jedva nošenog i tako dalje, doveli su do nastanka ogromnih deponija gardeobe. Za ovo su jednako krivi proizvođači koliko i kupci, odnosno potrošači. 

Veliki brendovi, poput H&M (ali ne samo oni) utiču na povećanje svesti potrošača o ovom problemu. U H&M prodavnicama možete svoju staru graderobu zameniti za vaučer sa popustom za sledeću kupovinu. I ne samo to, plan H&M je da u skorijoj budućnosti budu potpuno GREEN!  Vlade velikih zemalja uvode kontrolu nad proizvodnjom velikih brendova. Luksuzna roba trebalo bi da traje doživotno, između ostalog, zato toliko i košta (za razliku od jeftinih proizvoda koji je prave od jeftinih materijala). Novost je da će se u skorijoj budućnosti plaćati poseban porez na upotrebu i proizvodnju stvari od materijala koji nisu biorazgradivi i koji zagađuju životnu sredinu. 

Uticaj brze mode (fast fashion) nije samo na životnu sredinu, već i na život i rad ljudi zaposlenih u industriji. Pogledajte film TRUE COST (može se naći na YT i NETFLIXU).

Svake godine se proizvede oko 150 milijardi komada garderobe. Od toga se oko 300 hiljada tona baci! 
Jeziv trend koji  se najbolje vidi na instagramu je da se garderoba samo jednom obuče i posle toga odbacuje, jer sve u čemu se neko već fotografisao za instagram, nije više dovoljno dobro i ne sme da se ponavlja. Krajnje je vreme da se ljudi zamisle kome daju lajkove! 

Što se luksuzne robe tiče, statistika nije mnogo bolja. Svake godine se proizvede oko više destina hiljada tona proizvoda a čak 87% završi na otpadu. Sad se većina zapita zašto se baca, zašto se ne snizi cena i jednostavno proda, kada su luksuzni proizvodi uvek poželjni i mnogi bi bili spremni da plate skupu, ali jeftiniju cenu. Odgovor na ovo pitanje zahteva sagledavanje šire slike. Ukoliko bi se luksuzni proizvodi prodavali jeftinije, došlo bi do velikog prometa ovim proizvodima na crnom tržištu, što dalje može dovesti do nekontrolisanog toka novca i finansiranja organizovanih kriminalnih grupa ili terorizma. 

Često se čovek zapita zašto se jednostavno ne spale deponije bionerazgradivog otpada (dugmići, cibzari, sintetički materijali...) ? Osim što je, takođe, štetno po okolinu, mora postojati neko razumnije rešenje i moramo ga pod hitno naći i primeniti.  

Mladi dizajneri već više od deceniju vode računa i trude se da njihova moda ne bude deo problema. Iako žive od svog rada, a to je proizvodnja garderobe i modnih dodataka, trude se da budu etični u trci za lepim izgledom. Upotreba prirodnih materijala, izrada kvalitetnijih prizvoda koji će duže trajati, akcije za podsticanje reciklaže i slično, samo su neki načini kojima se služe oni kojima je zaista stalo da se nešto promeni. 

PARIZ, kao jedan od vodećih modnih centara na svetu ima plan da postanu zeleni u potpunosti i da im se do 2024.priključi i PFW. Podršku imaju od strane Haute Couture federacije i LVMH grupe. 

Stella McCartney, Nike, Burberry samo su neki od brendova koji su se priključili inicijativi da moda postane zelena. Stella McCartney je uvela resell platformu na kojoj se za svaki proizvod (tog brenda) koji je stavljen da preprodaju dobija vaučer od 100 funti za novu kupovinu .

Budućnost nam verovatno donosi sve veću upotrebu polovne garderobe. Pretpostavlja se da će za 10 godina kupovina second hand odeće biti veća od kupovine nove garderobe. Naročito u razvijenim zemljama. Siromašne zemlje će tek kasnije preuzeti ovaj model ponašanja, što je paradoksalno, jer je second hand garderoba jeftinija od nove. Međutim, potrošači u siromašnim zemljama su skloniji kupovini novih stvari kako bi na taj način izgledali bogatije. 

Promene u modnoj industriji se već osete. Amerikanci sve manje novca troše na garderobu, a sve više na putovanja i tehnologiju. Takođe, zbog povećanja fast fashion prodajnih objekatat (H&M, ZARA, Forever 21...) konkurencija na tržištu se drastično menja i mnogi su prinuđeni da zatvore svoje maloprodaje. Većina ih prelazi na online platforme za prodaju kao i angažovanje influensera za promociju na društvenim mrežama. U Americi je u prošloj godini zatvoreno više od 8000 maloprodajnih objekata. Neki ovo nazivaju apokalipsom maloprodaje i strahuju zbog otpuštanja velikog broja radnika koji su u njima radili. Međutim, maloprodajni objekti SIGURNO neće u potpunosti nestati. Oni će dobiti novi oblik, a na nama je da sačekamo da vdimo kako će to izgledati.

Do tada, kada krenete u kupovinu, birajte garderobu od prirodnih materijala i kupujte samo ono što vam je zaista potrebno.

Vogue je najznačajniji modni magazin na svetu. Od svog osnivanja bio je vodeći časopis o modi za društvenu elitu. Prvi broj  
​Vogue-a izašao je 17. 12.1892. Osnovao ga je Arthur Turnure u početku Vogue je izlozio kao nedeljne novine. Tek od 1909.  izlazi kao mesečni modni magazin, a prvo internacionalno izdanje objavljeno je 1916. Danas Vogue izlazi u 18 zemalja širom sveta, a najznačajnija izdanja su: Amerika, Italia, UK i Japan. Svako značajnije modno tržište na svetu ima svoje izdanje Vogue-a (Nemačka, Turska, Španija...) Vogue ima i dodatna izdanja kao što su: VOGUE KNITTING, TEEN VOGUE, L'UOMO... On nije samo modni već i lifestyle časopis .Oduvek je pomerao granice, bio okrenut budućnosti, rušio tabue i ostavljao pečat u vremenu. Naslovnice Vogue-a su priča za sebe, modeli koji su se pojavljivali na naslovnici Vogue su najznačajniji modeli svog ili svih vremena. Na www.vogue.com možete pronaći mnogo kvalitetnog i korisnog materijala: sadržaj starih brojeva, video serijali, najnovije objave...

​ZA ĐANIJA!

Izuzetno zanimljiva revija modne kuće VERSACE, na milanskom fashion weeku!! Odličan spoj muzike, Donatelinog osvrta na stil, rad i život njenog brata Đanija i pojavljivanje  originalnih supermodela na pisti. Za one koji ne znaju, ove godine se navršava 20 godina od ubistva Đanija Versaće. 

Đani je u modu doneo mnogo toga a njegov uticaj na pop kulturu je ogroman. U njegovim kreacijama videla se radost, ljubav prema životu i pozitivan duh. Ona nam je u prve redove na revijama doveo poznate ličnosti a smatra se i tvorcem Supermodela devedesetih godina. Linda, Sindi, Naomi, Klaudia, Kristi - danas imaju status ikona u modnoj industriji, a upravo je Đani bio taj koji je od njih napravio boginje koje su vladale modnim pistama, pojavljivale se u spotovima i svim najvažnijim modnim magazinima. 

Donatela je napravila sjajan spoj printova (koje je Đani koristio u svojim kolekcijama) i savremenih krojeva. 

Na finalu revije na pisti se ponovo pojavljuju Sindi Kraford, Naomi Kembel, Klaudia Šifer, Helena Kristensen i Karla Bruni. 
Supermodeli su još jednom, ruku pod ruku, prošetali pistom za modnu kuću VERSACE, kao 1991. godine uz pesmu FREEDOM Džordž Majkla. 

Donatela, THAT WAS VERY VERSACE OF YOU!! :)

​GUCCI je poznat po svojim kontroverznim reklamama koje mnogi smatraju uvredljivim jer su provokativne, ali GUCCI zna da sex prodaje i ostaje dosledan u svojim kampanjama. 

​GUCCI je društveno odgovorna kompanija i  deo svog profita  donira UNICEFU za zravstvenu negu, obrazovanje i čistu vodu!!

​GUCCI se smatra jednim od najcenjenijih modnih brendova na svetu. GUCCI ima široku ponudu modnih proizvoda, od glave do pete - od naočara do cipela! ​
​GUCCI KAIŠ SA DIJAMANTIMA - Najpoznatiji luksuzni kaiš na svetu ima cenu od 256.970$

Modna kuća GUCCI optužila je GUESS za preuzimanje njihovog zaštitnog znaka i tražila odštetu u visini od 55 miliona eura.  GUCCI je smatrao da je GUESS upotrebio znak koji je previše sličan zaštitnom znaku njihove kuće koji je svetu dobro poznat i lako prepoznatljiv. 

Isprva, francuski sud nije video nikakv problem u tome, jer znak nije identičan, ali je spor okončan 2012.godine kada je njujorški sud doneo presudu da je GUESS dužan da plati 4,7 miliona odštete za krađu, odnosno kopiranje logotipa. ​

Ako ste se ikada zapitali zašto jedne pantalone mogu koštati preko pet stotina eura, a gotovo identične se, na drugom mestu, mogu naći za pedeset, evo objašnjenja koje možda niste očekivali.

Ako ste se ikada zapitali zašto jedne pantalone mogu koštati preko pet stotina eura, a gotovo identične se, na drugom mestu, mogu naći za pedeset, evo objašnjenja koje možda niste očekivali.
1. Zato što su original, a druge su kopija
2. Zato što dizajnerski potpis danas vredi više nego sama stvar
3. Kvalitetniji je materijal i sma izrada
SVE JE TO TAČNO, ALI...

Suštiinski razlog je nešto drugo!
Moda je proizvod klasne podele i viši slojevi društva diktiraju modu, jer je to njihov ačin da se istaknu u odnosu na "masu". Samo bogati mogu sebi priuštiti skupu garderobu.

Niži slojevi društva imitiraju stilove bogatih! Čim modu viših slojeva počnu da prihvataju i nose niži slojevi, viši je odbacuju i stvaraju novu - jer je nova skupa moda ono po čemu će se opet razlikovati.

Upravo ovo je mehanizam na kojem opstaje modna industrija i zato se moda stalno menja i sama po sebi je prolazna. Zbog industrijske proizvodnje, danas je mnogo lakše biti "in" nego što je ranije bilo.

Ipak, unutar srednje klase postoje sitne klasne podele i "sitna buržoazija" je spremna da plati skupoću prve kupovine. Na taj način pokušavaju da se istaknu unutar velike mase srednje klase. Neretko, gotovo sav svoj novac troše na postizanje izgleda skupog i luksuznog života. Neki drugi kopiraju ovaj stil života i završe potpuno siromašni u pokušaju da izgledaju bogato. Ova pojava se ne odnosi samo na modne trendove u oblačenju. Ova pojava prisutna je i u automobilskoj industriji, prometu nekretnina, industriji zabave itd.

U psihološkom smislu, moda znači povezivanje sa ljudima istog položaja.

Nesvesni ili svesni, modu danas koristimo kao kulturni kod komunikacije. Savremeno društvo proizvodi i kupuje više nego što mu je potrebno, i to iz želje za isticanjem, a ne iz stvarne potrebe.

Šta je zaključak ove priče?

​Ne želimo svoje mišljenje da namećemo kao zaključak, već želimo da vas podstaknemo da sami razmislite o svetu u kojem živimo.